Ljubav je bajka za budale

Uživajte

05.12.2018.

Gdje logika prestaje počinje Bosna

Nešto mi bude žao kad se osvrnem oko sebe i vidim da ima toliko kreativnih ljudi koji od tuge, čemera i jada naprave takvu parodiju da jednostavno padneš na... nos. Nejverovatno, i žao mi je što i sama nisam takva, ali ja sam više ovaj tip za neko kritičko mišljenje, lafo raspravu itd. Ima toliko stranica po facebooku kojima oplačem od smijeha kad naprave neku parodiju na političku situaciju u državi, a takvih je sve više. Za svaku vijest po jedna. Ne zna se šta je bolje, majke mi. A i jesmo za parodiju. Kako više odrastam, i postajem ozbiljnija (kao), shvatam koliko se ustvari ne treba svačim ni zamarati. Imamo najunikatniji politički sistem na svijetu (da ne kažem šta drugo), imamo najfunkcionalnije predsjedništvo, zajedno s princezom na zrnu graška, i sve što nam je potrebno da bismo ušli u EU. S njima, naravno, nikad. E sad ne znam kako da sve ovo posmatram, jer evo svjesna sam svega što se dešava ali nedovoljno kompetentna da rasuđujem i dajem neke zaključke, pa se krenem smijati, barem ovim komentarima naroda i provalama po facebooku. A to i jest nekako svojstveno nama: smijehom protiv realnosti. Realno, bolje se smijati nego plakati. E sad, svaki pojedinac se zamara tom političkom situacijom i nešto razmatra ovo naše predsjedništvo, a najpametnija stvar koju sam čula u posljednje vrijeme je ta da za nas obične smtrnike i nije toliko bitno ko ulazi u predsjedništvo. Dobro, za državu u globalu normalno da jeste, tako da smo po toj tački razvoja države i ulaska u EU i svega ostalog onako omašili, ali za naš svakodnevni život stvarno nije bitno šta će bilo ko od njih trojice reći-. Bitnije je ko su nam ovi ministri, premijeri i ostalo, ovo što nama kao nama (dok smo još tu) može da pomogne ili odmogne tj. da nam promijeni situaciju. Mislim realno, meni je sad bitnije hoću li imati stipendiju za narednu godinu, hoće li mi kupon za gras pojefitiniti ili poskupiti, na koliko ću fakulteta sutra moći predati papire, i tako te životne stvari, nego što bi mi bilo bitno potencijalno ulaženje u Evropsku Uniju koje svakako neću dočekati, ili hoću ali nekad u poznim godinama. Tako da, njima gore možemo samo da se smijemo i da im budemo zahvalni što nam svojim ponašanjem uljepšavaju dane, a kako nama tako i cijeloj Evropi koja uživa u ovom cirkuskom programu.


Stariji postovi